VOLIMO VOĆE i povrće – VOLIMO ZNATI VIŠE o tome, TU SMO!

Zanimljivosti o voću i povrću

 

  • Francuzi paradajz nazivaju još i “jabukom ljubavi”, najverovatnije zbog nekadašnjeg verovanja u njegova afrodizijačka svojstva.
  • Da bi se dobila jedna jabuka potrebna je energija koju stvori najmanje 50 listova.
  • Prosečan plod jagode sadrzi oko dvesta semenki.
  • Narandžaste šargarepe, kakve ih mi znamo, nisu uvek bile takve. šargarepe su nekada bile – ljubičaste, žute i crvene.
  • Do 16. veka šargarepe nisu ni uzgajane, sve dok holandski farmeri nisu ukrstili seme crvene i žute šargarepe i postepeno dobili slatku, narandžastu sargarepu kakvu mi imamo danas.
  • Smatra se da su Holandski naučnici narandžastu šargarepu stvorili u čast Holandske kraljevske porodice cija je dinastija nosila naziv “The House of Orange”.
  • Zahvaljujući ulju koje se nalazi u njenom unutrašnjem delu, koru od banane možete iskoristiti i kao prvu pomoć kod opekotina, ujeda komaraca i drugih buba. Dovoljno je da je natrljate na mesto ujeda, opekotinu ili ogrebotinu i pomoći će da se smanji otok i crvenilo, ukloni bol ili svrab.

  • Unutrašnji deo kore od banane takođe možete upotrebiti i kao prirodno sredstvo za izbeljivanje zuba. Svako veče treba istrljati zube sa unutrašnjom stranom kore, isprati slanom vodom i prve efekte možete videti već nakon dve nedelje.
  • Sa unutrašnjim delom kore možete efektno povratiti sjaj kožnih cipela i srebrenine. Najpre sa kore treba odstraniti sve ostatke vlakana, istrljati cipele ili srebreninu i nakon toga prebrisati čistom mekom krpom ili papirnim ubrusom.
  • Od banane se moze napraviti i sjajna maska za suvu i oštećenu kosu. Potrebno je jednu izgnječenu bananu pomešati sa kašikom meda i kašikom jogurta ili pavlake, zatim naneti na suvu kosu i uviti u običnu kesu ili kapicu za tuširanje, pa u zagrejani peškir. Nakon sat vremena treba isprati kosu vrućom vodom, i dalje oprati običnim šamponom.
  • Kore od banane su i sjajno đubrivo za sobne i baštenske biljke. Možete od njih napraviti kompost, naseckati koru i staviti direktno u zemlju, ili pomešati sa baštenskim đubrivom. Ovaj nacin đubrenja posebno odgovara ružama.
  • U oktobru 1995. krompir je postao prvo povrće gajeno u svemiru. NASA je želela da stvori super-hranljivi i prilagodljiv krompir koji bi služio za ishranu astronauta na dugim svemirskim putovanjima.
  • Krastavac možete koristiti kao prirodno sredstvo za odvraćanje pojedinih insekata od vašeg doma.
  • Ukoliko imate mrave u stanu, ostavite komadiće ili koru krastavca na mestu odakle izlaze.
  • Kako bi se otarasili bubašvaba, komadiće ili koru krastavca ostavite na onim mestima u stanu gde se ovi neželjeni posetioci najčesće pojavljuju.
  • Breskva potiče iz Kine, gde se gaji više od 4000 godina. Ova voćka ima posebno mesto u Kineskoj kulturi gde je smatraju drvetom života. Breskve u ovoj zemlji predstavljaju i simbol besmrtnosti i zajedništva, zbog čega kineske mlade nose njihove cvetove tokom venčanja.
  • Za sve vas ljubitelje pikantne hrane… Da li ste znali da semenke u ljutim papričicama zapravo nisu najljući njeni delovi. Najljući deo nalazi se na mestu gde su semenke zakačene za beličastu membranu u unutrašnjosti ploda. Ovaj deo tkiva sadrži najveću koncentraciju kapsaicina, alkaloidnog jedinjenja koje daje ljutinu paprici. Inače, kapsaicin nije rastvorljiv u vodi već u mastima i alkoholu. Dakle, ukoliko želite da isperete ljutinu iz usta nemojte piti vodu jer vam neće pomoći. Popijte mleko, jogurt, pivo ili neki drugi alkoholni napitak, poput recimo vina. Takođe, ljutinu možete ublažiti sladoledom, nekim mlečnim namazom, maslacem ili gvakamole sosom pošto će masnoća iz njih pomoći rastvaranje ovog jedinjenja.
  • Šljiva se gaji na svim kontinentima osim na Antarktiku.
  • Aleksandar Dima je toliko voleo dinje, da je ponudio gradskim vlastima grada Kavailon (Cavaillon) sva njegova do tada izdata dela, kao i buduća izdanja u zamenu za „doživotno snabdevanje sa 12 dinja godišnje“. Postoje i dinje koje potiču iz ovog grada i koje nose naziv po njemu. Ova vrsta dinja se i danas proizvodi u Provansi a prodaje se širom Evrope. Međutim da bi se dinje mogle prodavati pod ovim nazivom moraju imati odgovarajući sertifikat i biti obeležene etiketom sa nazivom Melon de Cavaillon.
  • Zahvaljujući bogatom sadržaju vitamina i minerala Mango višestruko pozitivno deluje na naše zdravlje. Ukoliko redovno jedete mango on vam može pomoći da smanjite nivo holesterola u krvi, pre svega zahvaljujući bogatom sadržaju vlakana i vitamina C. Sastojci manga mogu očistiti pore na vašoj koži i smanjiti pojavu akni. Visok sadržaj vitamina A pomaže dobar je za vaše oči. Obzirom na relativno nizak glikemijski indeks (41-60), mango pomaže u održavanju normalnog nivoa insulina u krvi. Bogat sadržaj E vitamina, može pomoći vašoj potenciji, pa ga mnogi zbog ovoga smatraju prirodnim afrodizijakom. Sadržaj vlakana, kiselina i enzima u plodovima ovog voća potpomaže varenje. Još jedna dobra strana visokog sadržaja C vitamina je u tome što on pomaže vašim zubima i desnima da ostanu zdravi. Bogatstvo vitaminima i mineralima čini plodove manga idealnim za poboljšanje imuniteta vašeg organizma. Prijatno.
  • Davne 1769. kapetan Kuk je verovao u lekovita svojstva kiselog kupusa. Njegov brodski doktor je ovako pripremljen kupus koristio za previjanje povređenih mornara kako bi sprečio pojavu gangrene. Takođe, holandski moreplovci su na svojim putovanjima jeli kiseli kupus kako bi sprecili pojavu skorbuta, bolesti koja nastaje kao posledica dugotrajnog nedostatka vitamina C.
  • Cvekla se od davnina koristila u ljudskoj ishrani a kroz istoriju su joj često pridavana i mnoga lekovita svojstva. Tako su u drevnoj Grčkoj cveklu smatrali lekovitom, a žene su njen sok koristile za farbanje kose. Rimljani su cveklu smatrali afrodizijakom a zidove jedne javne kuće u gradu Pompeja krasile su slike povrća. U srednjem veku, cvekla je korišćena za lečenje različitih bolesti varenja i krvi. Nikolas Kulpeper, botaničar iz XVII veka tvrdio je da je sok cvekle dobar za lečenje glavobolje.
  • Pretpostavlja se da su ljudi počeli sa gajenjem masline pre oko 6.000 godina. Stabla ove voćke su dugovečna i mogu doživeti i preko 2.000 godina. Najstarijim stablom masline trenutno, smatra se stablo na Grčkom ostrvu Krit. Iako je teško utvrditi njegovu tačnu starost, pretpostavlja se da ima oko 3.000 godina. Inače, ovo stablo i dalje rađa, a plodovi sa njega postižu visoku cenu.
  • Drevni Grci smatrali su da salata podstiče spavanje pa su je služili na kraju svojih obroka. Rimljani su prihvatili ovaj običaj i nastavili ga. Interesantno je da je car Domicijan, zahtevao da se salata služi na početku obroka, kako bi svoje goste mučio primoravajući ih da ostanu budni u prisustvu imperatora.
  • Sve do XVIII veka Francuzi su smatrali da krompir izaziva gubu ili lepru. Antoan Avgust Parmentier (Antoine-Auguste Parmentier) bio je francuski agronom iz XVIII veka koji je ubedio Francuze da prihvate krompir kao bezbednu hranu. Da bi to postigao, poslužio se obrnutom psihologijom, tako što je tokom dana postavljao čuvare oko polja krompira kako bi sprečio ljude da ga kradu. Istovremeno, tokom noći je polja ostavljao nečuvana dajući šansu lopovima da se ušunjaju u polja i odnesu pune vreće dragocenog krompira.
  • Britanka Džoj Mišod (Joy Mischaud) bavi se gajenjem čili papričica od 2005. godine. Ono što je izdvaja od drugih proizvođača čilija je činjenica da je ove godine uspela da odgaji najverovatnije najljuće papričice na svetu. Naime, Džoj je odgajila sortu papričice Vatreno drvo (Tree of fire) čiji su plodovi, mereno prema Skovilovoj skali ljutine (Scoville heat scale), imali 1.2 miliona jedinica ljutine, naspram 30.000 jedinica koliko sadrži prosečna čili papričica. Ova sorta papričice poreklom je iz severoistočne-indije a njeni plodovi najčešće sadrže oko 800.000 skovilovih jedinica ljutine. Pretpostavka je da su ove godine plodovi posebno ljuti zbog jako toplog leta. Inače osim jako ljutih plodova, treba pomenuti i da je rod ove godine veći nego obično. Na pomenutoj biljci se nalazi oko 1.000 plodova. Inače, uobičajen broj plodova na čili paprikama koje Džoj gaji je oko 700 komada. Prilikom berbe i korišćenja ovih papričica Džoj nosi dva para rukavica od lateksa koje menja svakih 15-ak minuta jer je jedinjenjima koja izazivaju ljutinu potrebno toliko vremena da ih natope. Džoj svojim mušterijama preporučuje da osim dva para rukavica nose i zaštitne naočare a dugu kosu vežu u rep. Mere predostrožnosti ne služe samo da se izbegnu suze i curenje iz nosa, već i da spreče ozbiljnije povrede, obzirom da je ljutina toliko jaka da može izazvati opekotine na koži.
  • Tokom zlatne groznice na Aljasci (Klondajk, 1897-1898.) vrednost krompira izjednačila se sa vrednošću zlata. Ovako visoka vrednost ovog povrća poticala je od njegove visoke hranljive vrednosti a posebno zbog sadržaja vitamina C (100 g krompira sadrži čak 32 % dnevno preporučene doze vitamina C). U to vreme u Klondajku je zlata bilo mnogo više nego hranivih namirnica.
  • Veruje se da su urme poreklom sa prostora današnjeg Iraka. Fosilni ostaci potvrđuju postojanje stabala urme pre najmanje 50 miliona godina. Smatra se da su jedna od najranijih vrsti koje su ljudi počeli da uzgajaju. Postoje arheološki dokazi o njihovom gajenju na prostoru današnjeg istočnog Pakistana oko 7000 godina pre nove ere. Takođe, postoje dokazi o gajenju urmi u Mesopotamiji i Egiptu 4000 godina pre nove ere. Vremenom, pre svega zahvaljujući razvoju trgovine, urme su se raširile na prostore Jugozapadne Azije, Istočne Afrike i Španije. Španski misionari raširili su ih na prostore Severne Amerike (Meksiko i Kalifornija) krajem XVIII i početkom XIX veka.  U današnje vreme, najveći proizvođači i izvoznici urmi su Saudijska Arabija, Egipat, Iran i Irak. Osim njih, kao značajni svetski proizvođači javljaju se i Alžir i Tunis. U Americi, najznačajnija proizvodnja urmi nalazi se u Kalforniji. U Evropi se stabla urme mogu naći uglavnom kao ukrasna vrsta.
  • Iako se to po imenu to ne bi moglo zaključiti, Kivi ne vodi poreklo sa Novog Zelanda već iz Kine. Seme Kivija je iz kine na Novi Zeland donela Meri Izabel Frejzer (Mary Isabel Fraser) 1904. godine. Seme je posejano 1906. godine a 1910. godine ubran je i prvi rod. U početku, ovo voće bilo je poznato pod kineskim imenom Yang Tao. Međutim, zbog specifičnog ukusa, koji je Novozelanđane podsećao na ukus ogrozda, ovo voće je ubrzo dobilo ime Kineski ogrozd. Ovo ime održalo se sve do pedesetih godina dvadeseto veka, kada je Novi Zeland započeo izvoz ovog voća u SAD. Obzirom da je u to vreme hladni rat bio na vrhuncu, ime Kineski ogrozd predstavljao je noćnu moru američkim uvoznicima prilikom pokušaja promovisanja ovog voća na tržištu. Osim toga, takse na uvoz bobičastog voća bile su jako visoke. Kako bi pokušali da poprave situaciju i olakšaju trgovinu predstavnici firme Turner & Growers počeli su da ga prodaju pod imenom „Melonettes“. Ni ovo ime nije se dugo zadržalo jer se ispostavilo da postoji problem sa visokim taksama i carinama koje su se primenjivale prilikom uvoza a sve zbog toga što je ime podsećalo na dinje (Melon – eng. dinja). Konačno, 1959. godine Džek Tarner (Jack Turner) predložio je naziv kivi-voće (kiwifruit) po ptici Kivi koja je nacionalni simbol Novog Zelanda. Vremenom se, za ovo voće svuda u svetu ustalio skraćeni naziv Kivi (Kiwi).
  • Veruje se da se Crni luk prvi put organizovano gajio pre oko 5.500 godina na prostorima Azije odakle se brzo širio u ostale krajeve sveta. Svoju popularnost duguje i tome što se koristio u medicinske svrhe ali i relativno lakom čuvanju tokom zime.
  • Jedan od načina da eliminišete zadah od belog luka je da pojedete nekoliko kriški limuna ili popijete sok ovog voća.
  • Paprika babura, je poreklom sa prostora Meksika i Centralne i Južne Amerike. Za njihovo širenje zaslužni su španski i portugalski moreplovci koji su ovo povrće donosili u razne delove sveta tokom svojih putovanja u XVI i XVII veku.
  • Da li ste znali da plodovi avokada sazrevaju na stablu, ali punu zrelost postižu tek nakon što se uberu? Još je fascinantnija činjenica da plodovi mogu ostati na stablu i do 18 meseci. Kao da se biljka trudi da sačuva plodove dok ne budu ubrani.
  • Ajsberg (Iceberg) salata najmanje je hranljiva od svih salata. 100 g Ajsberga sadrži 3 g ugljenih hidrata od čega je 2 grama u obliku šećera a ostatak su vlakna. Najznačajniji sastojak je voda koja čini preko 95 g. Inače, salate čiji su listovi tamniji imaju veći sadržaj mineralnih materija, vitamina i vlakana. Samim tim, ukoliko želite hranljiviji obrok, birajte vrste koje imaju tamnije listove.

Add a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *